simpateticka magija

Postoji metafizičko verovanje da slične stvari mogu da utiču jedna na drugu, čak i kad ničim nisu fizički povezane i kad su na velikoj međusobnoj udaljenosti. Na ovo verovanje oslanja se takozvana simpatetička magija, u koju spada veliki broj magijskih disciplina. Popularan primer za ovo je kad poklonici vudu (woodoo) magije ubadaju igle u lutku napravljenu tako da liči na neprijatelja, u uverenju da i on u isto vreme trpi te ubode.

Antropolozi u magijskom načinu razmišljanja nalaze začetak naučnog mišljenja. Hiljadama godina vračevi su posmatrali uzročno - posledične veze na relaciji između svojih ritualnih radnji i željenih efekata na neku osobu, objekat ili prirodnu pojavu. Danas se naučnici služe istom empirijskom metodom, s tim što je ona sada obogaćena kritičkim stavom koji omogućava suštinski važan kvalitativni pomak: odbacuju se pogrešne teorije a prihvataju samo one koje su potvrđene. Kritički stav dugo je bio jedina “karika koja nedostaje” između magijskog i naučnog razmišljanja i tek je njegovim usvajanjem omogućen razvoj naučnog pogleda na svet.

Vidi

Napomene

Ova strana je u celosti preuzeta sa sajta Paralaksa, strane Rečnik, čiji je autor Voja Antonić. Materijal je preuzet uz mogućnost da se koristi pod uslovima Licence za slobodnu dokumentaciju GNU-a ili licence CC-BY-SA 3.0 Unported.

Izvori

Autori

Redom po učešću u materijalu sa strane: Voja Antonić (osnovni materijal), Miloš Rančić
Comments