telepatija

Ako bismo izraz telepatija preveli sa grčkog, on bi glasio “osećanje na daljinu”. Ipak, ovaj izraz češće se koristi u svom užem smislu, kao prenos ili čitanje misli na daljinu, u zavisnosti od toga da li se vrši uz saglasnost i saradnju osobe čije misli se čitaju, ili se to čini nelegalno. U našem vremenu, u kome informacija ima vrednost veću nego ikada, ova tehnika značajno bi izmenila svet, naravno ako bi se pokazalo da je moguća i ako naučimo da je koristimo. Isto važi i za vidovitost, koja predstavlja “viđenje” ili neko drugo osećanje na daljinu, van granica čula.

Da li je sve to moguće? Teško je tvrditi, ali svi su izgledi da nije. To što se danas izrazi “telepatija” i “vidovitost” mistifikuju i zloupotrebljavaju pokazuje samo koliko je jaka naša želja da ovladamo tim tehnikama. Ipak, činjenice su neumoljive: nikada niko nije demonstrirao ni jednu od tih veština pri čemu bi bila otklonjena svaka sumnja u zabludu ili prevaru. Istina je da je bilo mnogo pokušaja, čak i ubedljivih predstava na kojima je “demonstrirana” neka paranormalna sposobnost medijuma, ali se svaki put ispostavilo da je to bila samo demonstracija cirkuske veštine, posle čega je “čudotvorac” jednostavno nestajao sa svojim honorarom i za njega se nikada više nije čulo.

Najveći broj dokaza o postojanju vančulnog opaćanja zasnovan je na svedočenjima. Neka od njih rezultat su svesne obmane, jer onaj ko iznosi anegdotu može da bude prevarant ili prevareni; moguće je da je bio svedok nečijeg dobro izvedenog trika ili žrtva “vidovnjaka” koji je uspešan u lovu na detalje, o čemu govorimo u citatu iz knjige "Da li postoje stvari koje ne postoje". Takođe, fenomen koji se pripisuje vančulnom opažanju može da bude (i često jeste) rezultat lošeg razumevanja verovatnoće događaja ili zakona velikih brojeva. Ni to nije sve - psihologija ima objašnjenja za čitav niz mogućih zabluda i grešaka u opažanju i zaključivanju.

Napomene

Ova strana je u celosti preuzeta sa sajta Paralaksa, strane Rečnik, čiji je autor Voja Antonić. Materijal je preuzet uz mogućnost da se koristi pod uslovima Licence za slobodnu dokumentaciju GNU-a ili licence CC-BY-SA 3.0 Unported.

Izvori

Autori

Redom po učešću u materijalu sa strane: Voja Antonić (osnovni materijal), Miloš Rančić
Comments