teorija zavere

Teorija zavere je hipoteza koja tvrdi da koordinirana grupa radi ili je radila na ostvarenju nezakonitih ili loših ciljeva, uključujući i pokušaje da sakrije postojanje grupe i njenih aktivnosti. U poznatim slučajevima hipoteze su u suprotnosti sa onim što jeste ili je bilo zvanično objašnjenje današnjih ili istorijskih togađaja. "Teroija zavere" se takođe koristi i kao fraza za diskreditovanje neke hipoteze kao netačne ili nerealne.

Za razliku od klasičnih oblika zabluda, kao što su npr. mitologija i jasni obilici pseudonauke, pojedinačne teorije zavere mogu biti tačne, ali je broj onih koje su netačne znatno veći. Teorije zavere često ulaze u prostor državnih tajni, kao i u prostor interesa različitih moćnih pojedinaca i grupa. Zato je vrlo teško ustanoviti da li su neke od njih tačne, netačne ili, na primer, postoje, ali ne u tom obliku u kom se u konkretnoj hipotezi tvrdi.

Teorije zavere imaju značajno uporište u mentalnim motivima pojedinaca. Iako su slučajevi konstruisanja teorije zavere i verovanja u njih usled različitih psihičkih poremećaja, kao što su paranoja, šizofrenija i sl., regularni mentalni mehanizmi čine ljude više ili manje podložnim verovanjem u teorije zavere.

Društvneo-politički činioci u konstruisanju teorija zavere su od presudnog uticaja i predstavljaju njihov klasični primer. Potpomognuti medijima, političari i drugi politički aktivni pojedinci i grupe konstruišu teorije zavere u cilju ostvarenja uglavnom kratkoročnih ciljeva.

Vrste i primeri

  • Novi svetski poredak je (u ovom smislu) teorija zavere u kojoj se moćna grupa pojedinaca sprema da vlada svetom kroz autonomnu svetsku vladu, koja bi zamenila suverene zemlje i druge međunarodne mehanizme. Istorijski i tekući događaji se gledaju kao koraci u stvaranju uslova za vladanje svetom, a to se radi kroz političko finansiranje, društveni inženjering, kontrolu uma i propagandi zasnovanoj na strahu.
  • Operacije pod lažnom zastavom su akcije koje sprovode vlade, korporacije ili druge organizacije, a čiji je cilj da se odgovornost za događaj prebaci na neki drugi entitet. Jedan od najpoznatijih primera za ovu vrstu teorije zavere je paljenje Rajhstaga od strane nacista, a potom optužba da su to učinili komunisti.
  • Teorije zavere o ratovima, tačne ili netačne, optužuju uglavnom proizvođače oružja ili želju vlade da kontroliše svoje građane za izazivanje rata.
  • Državni udari, koji uključuju ubistvo šefova države ili drugi oblik svrgavanja s vlasti ili pokušaja svrgavanja s vlasti vlade određene zemlje -- česta su meta teorija zavera. Najpoznatiji primer za vrlo razrađene teorije zavere je ubistvo predsednika SAD Džona Kenedija.
  • Zvanične teorije zavere su one koje su propagirane od strane vlasti. Najpoznatiji primer za to je tzv. mekartizam, odnosno "međunarodna komunistička zavera" iz druge polovine četrdesetih i prve polovine pedesetih godina dvadesetog veka.
  • Teorije zavere oko tehnologije
    • Teorije zavere oko zaustavljanja razvoja (tačne ili netačne) su one koje govore o tome da postoje drugi razlozi koji stoje iza zaustavljanja razvoja nekih tehnologija. Najpoznatiji primeri su hipoteza da naftna industrija zaustavlja razvoj automobila na električni pogon, kao i da je Nikola Tesla sprečen da ostvari neke svoje zamisli o široko dostupnoj energiji.
    • Teorije zavere oko razvoja oružja su one koje različite fenomene objašnjavaju testiranjem novih generacija oružja. Na primer, kako je cunami 2004. godine u Indijskom okeanu izazvan testiranjem nekog razornog nuklearnog oružja.
  • Teorije zavere oko obaveštajnih agencija se javljaju zato što mnoge zemlje koriste svoje obaveštajne agencije kako bi promovisale svoje nacionalne interese na tajni način. Veliki broj teorija zavera se razvio oko aktivnosti agencija kao što su CIA, KGB, MI6, BND, Mosad itd.
  • Teorije zavere oko medija (tačne ili netačne) tvrde da iza rada pojedinih medija stoje interesi određenih grupa ljudi.
  • Teorije zavere oko zdravlja objašnjavaju različite zdravstvene i medicinske fenomene kao zaveru protiv stanovništva. Najpoznatiji primer teorije zavere ovog tipa je tvrdnja da je AIDS stvoren od strane obaveštajnih agencija SAD.
  • Teorija zavere o globalnom zagrevanju se zasniva na tvrdnji da je globalno zagrevanje namerna laž osmišljena zbog finansijskih i ideoloških razloga.
  • Teorije zavere o naftnoj krizi tvrde da naftne krize stvara naftna industrija kako bi profitirala na osnovu povećanja cene nafte.
  • Tajna društva, prava ili umišljena, meta su teorija zavere. Najpoznatiji primeri su stvarna mreža tajnih društava slobodnih zidara i izmišljena organizacija Iluminati.
  • Teorije zavere o narodima su one koje tvrde da određeni narodi putem zavere pokušavaju da ostvare svetsku dominaciju ili neke druge ciljeve. Najpoznatiji primer za to su različite teorije zavere koje se tiču Jevreja.
  • Vanzemaljska zavera je hipoteza kojom se tvrdi da postoji zavera vanzemaljaca da osvoje Zemlju. Ova hipoteza je umetnički razvijena u seriji Dosije X.
  • Teorije zavere zasnovane na religiji su različite hipoteze, uglavnom zasnovane na proročanstvima pojedinih religija. Najpoznatija je zasnovana na Bibliji i tiče "poslednjih vremena", Sudnjeg dana, kraja sveta i dolaska Antihrista.

Koncepti

  • Apofenija je iskustvo shvatanja pravilnosti ili veze u slučajnim ili besmislenim podacima.
  • Iluzija grupiranja je tendencija izvođenja opštih zaključaka na osnovu malog broja slučaja slučajne raspodele.
  • Kabala (ili intriga) predstavlja određeni broj ljudi udružen u zatvorenu grupu sa ciljem da promovišu svoje privatne interese u crkvi, državi ili drugoj nekoj zajednici.
  • Kontrola uma je skup psiholoških taktika kako bi se kontrolisali razmišljanje, ponašanje, emocije i odluke pojedinaca. Koliko je to nešto što postoji u ograničenim i vrlo direktnim okolnostima, teorije zavere obično preteruju u mogućnostima koje savremen tehnike pružaju.
  • Paranoja je stanje poremećenih misli koje odlikuje anksioznost ili strah, često do iracionalnosti i zabluda.
  • Skrivene poruke su one koje se ne mogu odmah razumeti. S jedne strane, skrivene poruke su česte oko nas (uzmimo, šifrovani prenos podataka kroz Internet), dok, s druge strane, predstavljaju izvor za različite vrste teorija zavere i pseudonauke.
  • Zavera u krivičnom zakonu je dogovor između osoba da prekrše zakon. Kao takva, zavera u ovom smislu ima zakonima definisano značenje.

Dalje čitanje

  • Članak Conspiracy theory (engleski) na Vikipediji.
  • Članak List of conspiracy theories (engleski) na Vikipediji
  • Conspiracism, Political Research Associates
  • Conspiracy theory (engleski)
  • PanicWatch (engleski)
  • Ekonomija teorija zavera (engleski)
  • Integralni pristup teoriji zavere (engleski)
  • Konspiracizam (engleski)
  • Barkun, Michael. 2003. A Culture of Conspiracy: Apocalyptic Visions in Contemporary America. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-23805-2
  • (2004) in Barry Coward: Conspiracies and Conspiracy Theory in Early Modern Europe: From the Waldensians to the French Revolution. Ashgate Publishing. ISBN 0754635643. 
  • Cziesche, Dominik; Jürgen Dahlkamp, Ulrich Fichtner, Ulrich Jaeger, Gunther Latsch, Gisela Leske, Max F. Ruppert (2003). "Panoply of the Absurd". Der Spiegel. Der Spiegel. Retrieved on 2006-06-06.
  • Fenster, Mark. 1999. Conspiracy Theories: Secrecy and Power in American Culture. Minneapolis, MN: University of Minnesota Press. ISBN 0-8166-3243-X
  • Goldberg, Robert Alan. 2001. Enemies Within: The Culture of Conspiracy in Modern America. New Haven & London: Yale University Press. ISBN 0-300-09000-5
  • Hofstadter, Richard. 1965. The Paranoid Style in American Politics and Other Essays. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 0-674-65461-7
  • Johnson, George 1983. Architects of Fear: Conspiracy Theories and Paranoia in American Politics. Los Angeles: Jeremy P. Tarcher, Inc. ISBN 0-87477-275-3
  • (2003) in Peter Knight: Conspiracy Theories in American History: An Encyclopedia. ABC-Clio. ISBN 1576078124. 
  • James McConnachie and Robin Tudge (2005). The Rough Guide to Conspiracy Theories. Rough Guides. ISBN 978-1843534457. 
  • Meigs, James B. (2006). "The Conspiracy Industry". Popular Mechanics. Hearst Communications, Inc.. Retrieved on 2006-10-13.
  • Melley, Timothy. 1999. Empire of Conspiracy: The Culture of Paranoia in Postwar America. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 0-8014-8606-8
  • Pipes, Daniel. 1997. Conspiracy: How the Paranoid Style Flourishes and Where It Comes from. New York: The Free Press. ISBN 0-684-87111-4
  • ---. 1998. The Hidden Hand: Middle East Fears of Conspiracy. New York: St. Martin's Press. ISBN 0-312-17688-0
  • Popper, Karl R. 1945. The Open Society and Its Enemies. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-01968-1
  • Rudmin, Floyd (2003). "Conspiracy Theory As Naive Deconstructive History". newdemocracy.org. Retrieved on 2008-04-18.
  • Sagan, Carl. 1996. The Demon-Haunted World: Science as a Candle in the Dark. New York: The Random House. ISBN 0-394-53512-X
  • West, Harry G. and Todd Sanders (eds) Transparency and Conspiracy: Ethnographies of Suspicion in the New World Order. Durham: Duke University Press. ISBN 978-0822330240

Autori

Redom po učešću u materijalu sa strane: Miloš Rančić
Comments